О књизи: годину дана / Пропустила је последњи аутобус и полако ишла уз ивицу напуштеног аутопута. Падао је мрак. Наранџасти диск сунца одавно је отишао иза хоризонта, али врелина дана није смела да уступи место хладноћи ноћи. Изнад далеких брда смрзли су се високи облаци као сабласне химере – чудне, хировите гомиле. Чинило се да облаци нешто крију у себи. Она је то осетила. Као да је њу и цео овај свет отуда – са високог неба – посматрао неко веома велики. Осећала се као мало зрно песка. Ветар ће дувати и однети ово зрно песка у огромне даљине.